Metropolis je skrovište sanjara lavirint kojim luta duh koji je telo gradom kruže oblici i senke nad gradovima lebde dani i snovi Strah mi daje novi život govori o novom životu u metropolisu postajem divljak postajem vrač i luda Metro u kom cveta cvet pod mrkim suncem melanholije moj život je tako daleko od mene moja žeđ je tako daleko Moja šizofrenija je moja uteha ludilo viri iz svake pametne reči moja uljudnost prikriva rasulo u mojoj glavi živim u svetu bez oblika Primećujem stvari koje su slobodne i ništa ih više ne drži sebe ne poznajem osećam samo da postoji nešto ali ko, šta, gde, ko danas, juče, danas, sutra Nema bizarnosti za mene u ovom svetu sunce polako tone u okean ogromna voda bez svetlosti zaroni u materiju, u stvar Možda izroniš u nekom gradu bićeš mlad i snovi će te zgrabiti metro će te odvesti u samo srce lavirinta gde te čeka ona ili on ili nešto, nešto treće Hajde, baci se hajde, baci se hajde, baci se hajde, baci se