Da li znaš onaj osećaj kad napuste te svi kada najbolji ortaci za tren postaju psi koji te grizu samo zato što postojiš koji laju na tebe jer misle da ih se bojiš Da li znaš onaj osećaj kad drugi te preziru i kada svoj mir traže u tvome nemiru i kada svoju sreću traže u tvojoj nesreći okrenu ti leđa kada su problemi najveći Rođen sam u zemlji ratnih profitera gde u sred bela dana roknu nam premijera život me izd'o k'o Juda Isusa Hrista krvave su mi ruke ali duša mi je čista Verovao ljudima i oni su me prodali kume, nismo kumovi ako me samog ostaviš onda kada život tužne note svira tada sam u sobi satima slušam Denira Ref. Ti ne znaš kako bole reči kada jezivo zagrme kada trpiš nepravdu, ne znaš kako boli, kume kada one koje voliš Bog za sebe uzme ne znaš kako bole ove betonske suze Ja sam dete provincije, mali ulični pešak jurim svoje snove i ako život je težak ovde nemaš ništa ako ne završiš školu diplomiraj u roku, budi prvi na birou Mi smo Radnička klasa, kažemo život je nepravda al' život moj je prelep pored Nikole i Nenada teške betonske su suze, ne mogu da grlim ruže jer kvari ih trnje ko što novac kvari ljude Sve više je ortaka, svi su počeli da liče a gde su svi oni bili pre Pinkijeve priče imao sam mnogo riba, ali volim samo jednu devojku koja je dostojna da joj posvetim pesmu Jer je jedina koja me je volela zbog mene sve ostale su volele samo moje pesme majko sad me znaju svi, od Beograda do Zagreba a ja i dalje najviše volim tebe i ćaleta Ref.