Proleti sokole iz ove tamnice nosi mi dušu kraj nebeskih visina Na lošem glasu odrastao sam, a jak sam, a jak asfalt mi bio školska klupa, ulica dom, ulica dom ceo sam život lutao ostao, svoj na svom, svoj na svom gde grešim Bože reci mi samo šta sam to ja svaka mi zora u mirni jastuk gura noć bez sna Ref. Proleti sokole iz ove tamnice nosi mi dušu kraj nebeskih visina da majka vidi da čuje glas svog izgubljenog sina Crna kutija u moru ostala na njoj pisana zemaljska pravila proleti sokole iz ove tamnice i baci okove s duše proklete U bedi rastao i sjaj me gušio, ništa imao sve sam stekao klečim pred Bogom ni prema kome samo on može zvati mi, zvati mi, zvati mi ime maleni dečak još sanja snove i čeka dane, te dane nove Još lažem majku da mirno spavam ne brini lavice, ponosno stoji onaj na nebu odelo kroji i nek znaju oni da moji snovi čekaju sutra, dan, dan novi