Prazne su mi baterije Živim život iz serije Gledam grad s periferije Krvave su ove privilegije Da li bi bio tu da nisu rekli ne? Da li mi stvarno protivnik je cijeli svijet? U džungli od betona tražim samo cvijet Da li oprostiti Bog će svaki grijeh? Na sve sam nekoć znao odgovor Ali nekoć nisu bila takva pitanja Nekoć nismo bili budni prije svitanja Nekoć nismo oči skrivali od slikanja Nekoć nismo bili sjebani Nekoć nisam znao ni što stvarno treba mi Ne znam ni sad Zato pišem, ovu pušim pljugu, gledam grad Davno sam si reko šta je dosta A tog dosta sad mi nije dosta Davno sam si reko da zapatim ko sam Ali ko sam kad se srećom kockam Davno sam si reko šta je dosta A tog dosta sad mi nije dosta Davno sam si reko da zapatim ko sam Ali ko sam kad se srećom kockam Nekoć sam vjerovo u ljubav Ljubav na prvi pogled i ta slična čuda Nekoć sam vjerovo u ljude U ljude kaj te ljube, pa te izdaju ko Jude Nekoć sam vjerovo na riječ Pa koliko bi se stvarno trebao opeći? Nekoć sam vjerovao da sam dobar čovjek Nekoć nisam htio tol'ko jako pobjeći Od ovog grada, ovih ljudi Svega kaj me guši Samo želim mir u duši A ti me pitaš kaj me muči Kažem da je sve okej i opet ti prešutim Kažu da je šutnja zlato Al' džabe ti to zlato ako pokrilo ga blato Pa o tome pjevam zato Sad sve dijamante koje ne kuži baš svako Davno sam si reko šta je dosta A tog dosta sad mi nije dosta Davno sam si reko da zapatim ko sam Ali ko sam kad se srećom kockam Davno sam si reko šta je dosta A tog dosta sad mi nije dosta Davno sam si reko da zapatim ko sam Ali ko sam kad se srećom kockam