Na najvišoj planini, daleko od ljudi, u društvu sova i vukova živeo je Zaratustra, čovek koji se gnušao sunca jer tada sva prljavština izađe na videlo svaka budaletina progovori svaka mudra reč se izgubi usred graje i galame raje Taj čudak, ludak, junak Zaratustra je živeo u pećini mudar se u mraku čeliči, nije se video u većini beše rečit i dosetljiv, samoću je koristio k'o ventil odbacio svoj nemir, istinom uobličio svoj svemir Svaka reč projektil, nije mario za kolektiv namere nije želeo da stane pred objektiv kamere kad progovori, tad se pogledi zalede, opet svi zaneme jednom izjavom prosledi zavete, odredi zakletve Podeli napredne, osvesti zanete, osveti znamene povredi nadmene, čak se i gordi odredi skamene od reči pametne, zanesen pravdom s ciljem da spasi stado narod zaslepljen kavgom, ljude ranjene nadom Nametne zakon tajkunima, on se rvao s tajfunima nije rođen da bi skitao sa tupima, pričao sa gluvima, sudbina, do svoga mira došao jer je prošao dosta knjiga primao je životinje al’ čoveka kao gosta nikad Znao je da postavi gard kad bi neko suludo pričao znao je da pojasni stvar kad bi neko uljudno pitao kulturno dizao majmune koji non-stop trpe gazanje glođu kamenje, al’ baciš im bananu oni oproste tlačenje Ref. 2x Kako da ga zastrašiš, kad je sve preboleo kako da ga zapališ, kad je već izgoreo uceniš kad se svega odrek'o, nema poreklo ubediš, kad je sve sam prorek'o, čeka prokletstvo Oter’o sebe na teren gde je imun na sve te mediokritete ostao veliko dete, jer slabi jedino žele da se neprekidno svete boljim od sebe, sprečio bede da mu nađu utočišta utopista, tmurno bistar koji umno blista Nije hteo da se uklopi sa kretenima, utopi sa degenima pa su ga pratili sukobi sa nesvesnima u borbi sa nevestima hoda svetom u kom slep vodi slepog lenj kori vrednog, gnev slomi cednog Očigledno, protiv jednog sistema - jedinka gubi keš je lajt motiv geto hijena - sredina sudi beži ka sudbi, čeka da uzme ga tama, nije hteo da bude s vama rulja je gluplja od njenog najglupljeg člana Uvek je opčine slepe opcije, u ime Božije čini teške zločine jer grupe veće ne pokreće razum već emocije bes opije prvo onog kera sa najmanje vere masa prati glas licemera koji se najjače dere Ref. 2x Kao zvuk prekrasne harfe dušu mu hrani pucketanje vatre ubi ga čekanje pravde dok gleda uzletanje bagre ima bačve pune vina i police pune knjiga k'o sfinga enigma, zbog naroda popiće bure stida Proliće suze kivan jer nisu dostojni pokojnih predaka mudrost miliona budala su govori retarda kiša otrovnih metaka leti ka novim pokolenjima čija sudbina počiva na podlim otkrovenjima Potopljenima su nosili mokru ćebad i koru hleba ogoljenima i polomljenima bacili bombu s neba Bog ih gleda, al' ih plaši samo ljudska pesnica ruka čelična, puška precizna, tu je dobra cura bednica Mudra veštica, fuksa svetica, svi su stari režim pazili gladni, žedni branili, a Zaratustru zverski kaznili hteo je da ih prosvetli pa su ga nogama gazili motkama razbili, unakazili i mač u oko zabili Pećinu spalili, sakrili spise i radove, priče i planove veličali gnjide i gadove, ljige i gabore, zašto bre nije greh biti isti, jer se takav čovek svidi drugima ali retkima to jednostavno ne može biti sudbina Ref. 2x