U mraku strah, ljudi u njemu Crne su zavese zatvorile beli grad Ne vidi se niko i ne čuje ništa Miris novog doba diše stari smrad I gospodin se nosi mišlju, da ga ne bude više Na prvoj stranici ređa slog po slog Kaže da ovde ne moze više da se diše Kad vazduh drže magla dim i smog Kad sve stalo je bez srca, sa dva roga na glavi Ni vetrom ne čuje da postoji važan glas Množina ne prepoznaje u jednini idiota Mali brige brinu samo za svoj spas Jutrom ne vidiš početak a i noć nije mirna Radnim danima krvav je trotoar Vikendom se sa ulice čuje vika Navijači traže Dišanov pisoar Sve što sam čuo da mi kažeš, tvoje ogledalo o sebi Kuga mraka je pala na ime i čast Da se pomerim iz mesta, a da ne gazim po tebi Dok grliš svoju prevaru i laž Nad kojom čvrsto stoji geslo poniziti čoveka Vrhom vrednosti gde rđa je i očaj Umivanje u sopstvenom strašnom sudu Dok početak svetlost ostavlja za kraj Sada zbogom tvojoj vlasti i mom ropstvu u tišini Tvojim maskama i licima monstruma Zbogom težnji prema smrti kroz težnju ka visini Zbogom zauvek, ja tražim novi dan