I opet sinoć u mojoj kući neko svetlo Ja čujem zvona i vidim senke ko je to tamo ko je to tamo Polako idem do vrata kuće crven trag Miris mora donese vetar ko je to tamo ko je to tamo Umorne misli sad se bude otvaram vrata tiho, tiho Hodnikom ćutim ide večnost ruka je hladna, hladna, hladna A ispred vrata u strahu stanem miris šume U plavom dimu leptiri lete ko je to tamo ko je to tamo Mir, odjednom mir i bljesak tame sve stvari u mojoj sobi na svom su mestu Ja tražim, o gde je, je svetlo i ruka moja po zidu klizi ko, ko je to tamo Odjedom u uglu kraj starog klavira rodi se svetlost duginih boja Priviđenje, priviđenje da l' je priviviviđenje da l' je priviđenje da l' je O ne, to nije priviđenje ne, ne, ne, ne vila u mojoj sobi I opet tiho čuju se zvuci i već mi lice miluje vetar Ja letim, ja letim, ja letim Kao da dišem u jeseni ranoj dah proletnog jutra I dok telo njeno u ludom grču odjednom zove 'Ajde, 'ajde dođi 'ajde dođi i opij me i dok sa mojih grudi potone taj U rudu koju bacam ja dišem dah dah jesenjeg jutra Zvona oko mene livade sa travom iz straha, strah Odjednom strah, odjednom strah ne osećam telo prestajem da značim I ne čujem ništa prestajem da budem čovek I rukama stežem to plametno grlo okov bi taj uništio mene Sve tiši njen glas sve jače ruka steže to plametno grlo to plametno grlo Nema više ništa u predmetu toplom i još samo miris mora I crveni trag crveni trag trag, trag, trag, trag, trag