Verovati ljudima, to najveća je greška Iza leđa vadi noževe, dok u lice se smeška Ne dam više nikom' da mi se sere na sneška Stihovi me koštaju, olovka teška Podigô se sam, nije me digla ni cesta Samo čekam dan da odem od ovog mesta Sve to što se dešava, samo deo je testa Napravite mesta, deset na jedan - orkestar Rekô sam pričaj, ali sebi prljaš obraz Ne možeš mi ništa, već sam navikô na poraz Trčim sto na sat, iako boli svaki korak Noć je, brate, duga, znam da mene čeka zora Navikô na ljude, al' ljudi nisu na mene Ljudi mene ne prate - prate me crne sjene Moji putevi su poput urezane stene Ako moje srce jebe, pusti ga da vene Padala je kiša, oni rekli su mi - kisni Niko te ne čuje, slobodno vrišti Držali su otrov, rekli mi - zini Najveći masakr se napravi u tišini Padala je kiša, oni rekli su mi - kisni Niko te ne čuje, slobodno vrišti Držali su otrov, rekli mi - zini Najveći masakr se napravi u tišini Svaki dan je depra, al' za uspon ja se spremam Da l' da imam lažne prijatelje - il' da ih nemam? Ljudi su jebeno isti - reakcije indentične (Sve isto) Kažes im šta misliš - reakcije patetične (Ma, fuj) Svi potpuno isti, svi rade na šablone Podignu te gore da te bace i slome Boli njih sve kurac, kol'ko radiš, šta ti znači? Ko je stvarno ko, pokažu nevidljivi znaci Ja znam kakav je osečaj kada mesto se maši Vi imate ljude, al' ni oni nisu vaši (Niko) Svako te gleda čudno kad' ne pripadaš masi Kada si drugačiji, svaki kreten te se plaši Mi mislimo glavom, pa vam ličimo na zlikovce Ne pitaj me zašto više ne verujem nikome Verovati ljudima to največa je greška Iza vadi noževe, dok u lice se smeška Padala je kiša, oni rekli su mi - kisni Niko te ne čuje, slobodno vrišti Držali su otrov, rekli mi - zini Najveći masakr se napravi u tišini Padala je kiša, oni rekli su mi - kisni Niko te ne čuje, slobodno vrišti Držali su otrov, rekli mi - zini Najveći masakr se napravi u tišini