Predugo budan sam iskreno mislim da nekada previše mislim i bez ogledala mogu da vidim da nisam taj isti Prolazi vreme, ljudi zaneme došlo je vreme kad odlaze kažu da vreme sve leči ali vremenom samo se stvari zaborave Samoga sebe ja zovem jer samome sebi sam pošto nepoznat i pravac u koji sam krenuo mislim da zove se nepovrat Svačeg se setim kad pogodi pesma jer prečesto bio sam kreten zato ne mogu da pričam ništa onda kad upadne refren Hoću da budem ispunjen ljubavi a ne mržnjom i želim osmeh, da me sahrane sa krznom prvo nek' čujem trube onda ustisenje molitva otvori, bocu dodaj, po podu za oca prolivam Prozivka konkretna, neću tapšanje panduri ne znaju šta rade pa onda hapse sve već ja u krugu na kocki mešaju pljugu puče jedna boca, odma' otvaraju drugu Tugu sakrivaju iza osmeha samo potreba i pohlepa da budem ispod prosjeka u sredini koja nije nešto posebna u ogledalu oca vidim, na njega sve ja podsećam I da senke mogu pričat pokušali bi me stišat ali niko ne sluša, zato sam počeo pisat po podu prosuta tinta, u glavi kinta mama ne može da ćuti pa počinje vrištat Hoću da budem posinjem bolje kad umrem da me ne pamte klubovi nego klupe pesmama koje srce pune koje mrdaju glavu a ne jebeno dupe I umalo sam bio na drugoj strani kad iz ljubavi sam radio ovo šta ja radim a oni viču ma aj baci, repa se batali ima bitnih stvari, pridruži se tamnoj strani Al' nastavio sam gazit tamo gde mnogi su pali znam kako je kad knedla u grlu ti zaglavi slomiću svakog ko mi planira na put stati jer nećemo više nikada biti gladni Al' sećam se tih dana vani ispod nule, braća puše iz lule jer su zamrzle im ruke policija samara zbog prevelike buke mami ne smem na oči zbog prevelike bruke I da li tražim mnogo malo pažnje, voljeni stisak pažnju ću naći, voljenu neću jebeno nikad čitav život nek' mi prođe kao jedna slika želim da budem velik toliko da se o meni priča