Nekad prođem tvojon kalon tek za ružmarina tragon dok kolure zibješ valon ditinstvu me vraćaš dragon pa se sitin stare none i komina ca je grija kad bi nono, posli poja ispo´ loze u u ´lad sija Malo sriće, zrno soli puna jubavi i mira ostani mi uvik takva nek´ ti more uvik svira Sad lancuni već ne vise i prazni su tiramoli ali, ca ću, kada srce samo tvoju stinu voli Ref. Dalmacijo, od pisme si cila budi navik ono ca si bila od dispeta tvoja je bandira Dalmacijo, sveta bojo bila Dalmacijo, materino krilo sveta zemjo, evala ti bilo budi navik ono ca si bila Dalmacijo, od pisme si cila Malo sriće, zrno soli puna jubavi i mira ostani mi uvik takva nek´ ti more uvik svira Sad lancuni već ne vise i prazni su tiramoli ali, ca ću, kada srce samo tvoju stinu voli Ref. Budi navik ono ca si bila Dalmacijo, sveta bojo bila