Opet se jutros naš ćale k moru sprema opet ga, majko, ni danas s namin nema na sinjen moru po sve je dane, noći i ni mu brige, do kad će doma doći Poste´ja, spiza i sve, vonja po ribi da jadna mati od svakoga se stidi a meni, ćale, znaj, sve se ovo smući jer, nikad mira rad´ toga ni u kući Ref. Ostavi, ćale, vesla, brod i more ostav´ se mora tog ča uze sve tvoje zore Jadnog li, majko, tog našeg življenja našega ćale nan nikad s namin nema o, zašto, majko, ti ribara, baš, uze i tvoje lice vaš život peru suze Ti, radi sloge, uz svu tu muku tešku mriže mu krpiš i kupuješ mu ješku i, s ćalon, dižeš se ti, ti u svaku zoru i nosiš artu, pratiš ga sinjen moru Ref. Ostavi artu svu te mriže, feral, osti ol´ ćeš na moru ton ostavit´ stare kosti