Pričaj mi Dalmaciju od srca ka čovik Dok svića još gori da se život u njoj vidi Kad nareste drača i gromovi je tresu O jubavi pričaj sve do riči mi iscidi I pričaj mi o moru ka vagunu soli O modroj dubini ča sve teže kruva daje Istinom ožeži o mukama i vitru I ne šparaj riči neka traje neka traje Pričaj mi Dalmaciju ka čovik u viri Da ponosno hodam i duša se namiri Pričaj mi Dalmaciju jer je svojom snujem Da isprsin tilo kad njeno ime čujem Pričaj mi Dalmaciju i glas ne priguši Da jubav i ponos u riči ne prisuši Pričaj mi Dalmaciju jer je svojom snujem Da isprsin tilo kad njeno ime čujem Pričaj mi Dalmaciju