Dušo moja, ja ne znam više koliko dugo ovdje stojim dok slušam kako liju kiše pod mračnim prozorima tvojim Dušo moja i kada krenem tako bih rado da se vratim ti ne znaš da je pola mene ostalo s tobom da te prati Ostalo s tobom da te ljubi kad budeš sama i bude zima jer ja sam onaj koji gubi i prije nego išta ima Dušo moja, k'o kaplja vode i ti se topiš na mom dlanu jer s tobom dođe i bez tebe ode stotinu dana u jednom danu Dušo moja, ti umorna si i bez tebe ti ležaj spremam na nekoj zvijezdi što se gasi ja tražim svijetlo koje nemam Pod hladnim nebom ispod granja stavićeš glavu na moje grudi jer ja sam onaj koji sanja i zato neću da te budim