Moram da se oprostim, al’ srcu nije jasno kako da te pustim, kad bez tebe je prazno kažu vreme leči, al’ to su samo reči Sećaš se onih poruka, svaka reč je bila kao lek topila si led u meni, sada sve je prazan ton ali ova tiha ljubav ostaje, kao večna senka Ref. Ulice su iste, ali sve je hladnije bez tebe svaki korak te traži, svaka zora bledi pored mene kažu, vreme briše sve, ali tebe ne želim da izbrišem svaki sekund bez tebe, kao nož koji u duši diše Bole reči koje nismo stigli da kažemo boli praznina gde smo mogli da trajemo pucala si mi u leđa, bez reči me ubila Sećanja su slike što ne blede, samo bole s tobom bih sve, al’ sada ćutim, i volim iz daljine boli kad moraš da pustiš ono što voliš Kažu, pusti, proći će, al’ osećaj me steže jer svaka nova noć bez tebe, u meni sve je teže nikad nisam želeo da ovo podglavlje zatvorim bila si deo mog sveta, deo moje istine Al’ moram te pustiti, da voliš daleko od mene moje srce će te voleti, tiho, bez ikakve cene i svaki put kad se setim, kad mi misli k tebi odu biću tu, bez reči, samo ti i moja tuga što voli u hodu Ref.