Nisam ni trepnuo kada su ukinuli radio. Već 40 godina čekam voz za Vavilon. Svako veče odlazim a ujutru odustajem. U raskoraku umirem, sloboda je za hrabrije. A ispred televizora sa licima u rukama, nema pravog spokoja bez šake pune lekova. Sami sebe lažemo, na zaboravu jašemo. Sve je ispod tepiha