Odavno, niko sa srca mi ne obara blokade još tvoji tragovi u krvi svoje rade sve što bi to da brišu, samo mi se zgade Odavno, nema te sile ni da razmišljam u dvoje kad nema tebe sve ko duhovi se broje u mojim očima baš k'o da ne postoje Ref. Odavno, ja sebe hvatam kako naše slike vraćam a tako bezdušno sam prokockao to vuklo me sve što jako miriše na rizik što s'ove tačke ja ne mogu nikako Al' nema poteza na koji bih da igram kad mi je karta sećanja sad jedino što imam i nema pobede, što poraz ovaj briše ti mrziš, a ja volim te i od života više i od života više Odavno, nema tog otrova da pruži malo spasa jer čim te pomenu proda me boja glasa i znaj po šavovima pucam istog časa Odavno, iako nisi tu pod prstima te nosim taj dodir ostaće i da se opet rodim sa tobom jedino sam znao da izgorim Ref.