Nekada, mrak i ja pričamo do svitanja u priči slike mladosti u srcu vrište gromovi Nekada mrak i ja pričamo do svitanja nekada vrag i ja jedno drugom postavljamo pitanja Ne nisam emo nemoj brijat tako ali više volim tugu jer sreća traje prekratko Često dođe noćima ta noć je duga u mraku viski točim ja tuga poput druga Ulice sjećanja u glavi imam labirint znaš da lako ne padam ali sad mi teško se dići Sve me stisne u mrtvi kut me pritisne tišina vrisne gledam kako gubim prilike Imam oči stranca jer gledam život tuđi Bože ovo nisam ja u ogledalu su drugi odrazi Samo porazi, vidim sreću odlazi, na peronu gde vlakovi su samo odlazni Spremio sam kofere ali ne mogu da pobegnem sreća ne dolazi sama uvek tugu povede Ref. Jer tuga zna jedina dođe tiho pa me ne pušta jer tuga zna, kako da otključa vrata sjećanja Tuga često dolazi ali ja ju ne želim život ima gorak trag i okus nešto ko pelin Sreća je laž u maskama je veselje a kad maska padne ostanu ti samo puste želje Moje suze su moje nisu tvoje jebiga ne poznaš me uopće pa o meni ni ne pričaj Ima dana, kada su mi noći draže vi snove sanjate ja svoje živim radje Tu sam za šankom ako tražiš me kvartom hodam ko fantom dok tuga prati me Ljudi su govna ako na njih se navikneš ako srce daš moglo bi boljet ko batine Zajebi sreću to je zavaravanje isto ko ljubav na kraju svede se na karanje Zajebi sunce kada noću napusti nas šta će ti kiša kad ne može oprat ništa