O, kako boli kada te samoća lako prestigne na pragu vrata sreće tiho zatvori o, kako boli kada te žetva tuge rastrgne na polju bola kiša suza sustigne Strah, treptaj oka umornog polen cveta uvelog oko mene ostavlja svoj miris uporno Sve što me nekad mučilo što je nekad značilo sad je tako nevažno jer tebe nema da me smehom ohrabriš Ref. Ni ja nisam ništa jača nego druge sve i ta praznina pored mene tako plaši me bio si moj oslonac i senka onaj što me uvek čeka kada život potopi mi zadnji brod i sad kad nisi pored mene kad sve nizbrdo mi krene ja po sobi čujem prigušeni hod O, kako boli kada te oblak tame prekrije do sreće sneg sve puteve ti zaveje o, kako boli kada te život bedno obmane za tren sve snove ko prah ti razveje Ref.