Ima jedna pastva kojoj fali večno Stalno moli noć za dan Veruje da juče bilo je pre sutra Da je čovek razuman Nema tog cveta kome nije dosta Da niče iz semena Ali nema šanse, izbora mu nema U baštici vremena Naslikati mogu dve hiljade ruža U najlepšim bojama Nisu prave, ne mirišu Kažu da sam pobuna U toj bašti svega ima Svako nađe sebi stan Samo za njega pravila ne važe Bog je sasvim odsutan Gde ga kriju, gde ga drže Kao večnog taoca Baš nikako da ga vidim Al ja nisam razumna Mnogi traže uzrok i početak Nevidljive mreže splet Da isprave greške i objasne svima Nisu džabe došli na svet Sebe vole, Boga mole Biju se za novi dan Čistoumlje iz dosade Zapada u san Čovek žuri, vreme beži Prazna glava, prazan hod Rep svoj juri, neće stići Iz groba se neće dići Čovek žuri, vreme beži Prazna glava, prazan hod Rep svoj juri, neće stići Iz groba se neće dići Čovek žuri, vreme beži Prazna glava, prazan hod Rep svoj juri, neće stići Iz groba se neće dići