Dilili smo nekoć i lipe i grube pa smo se razišli ka' rakova dica vrime je na nama iskusalo zube život nas je uvik ka' figure mića' Al' se ipak di god uzelimo lica matere i oca, vratimo se skoju pa se onda opet tragom ludih ptica zaputimo svitom svak' na bandu svoju Ref. Kućo stara, kućo stara kućo stara posrid mista kad nas sve na svitu izda svitlo tvoje uvik blista, kućo stara Kućo stara, kućo stara tvoji zidi, tvoje skure moći vrime zibju ure kućo lipa, kućo moja, kućo stara Mirisi ditinjstva nikad se ne gube iznova se uvik svak' doma iskrca tragove u nama dokle vrime dube gorimo ka žiža na lanterni srca Sputao nas život jače od kadene svakog on upregne u svoja kolica ma nas uvik nešto vuče i pokrene vratimo se skoju skrušeni ka' dica Ref.