Ref. Za neke uvijek bio problem i vandal glava luda i mlada prerano sam vidio bol Evo i sada ulicama svoga grada sreće i ljubavi gladan sam koračam tiho kroz noć Ako me trebaš k'o nekad nazovi tu sam još ranjen na srcu baš k'o uspomene čuvam Loš možda od prošlosti al' dobro doš'o bi bar jedan dan da mi za sve grijehe oprosti Juče sam bio dijete nisam znao za probleme a sad najrađe bih sjek'o ove ruke od žilete Muke što se svete ko lutke, marionete da smo upravljaju s nama ja živim ispod kletve Pletem emocije u čvor kačim sidro za dno kažu da se život zove al' to nije život moj Kap po kap kroz pod lagano tone moj brod juče velik k'o Titanic danas zrno makovo Ma ko kaže da je sretan evo čestitam mu iskreno možda sam bio nekad ali ovo vrijeme je izjelo Dušu na komade k'o štakori staru kuću kuću ako padnem brate ko će mi pružiti ruku Prijatelji, dajte alkohol život me za dno zakov'o ako Bog da, biće bolje recite mi bar k'o fol Neka mi osmijeh izmami ta laž u magli da nasmijat ću se tužan k'o da je sve san gadni Ref. Ulice tmurne gledam umorne ljude noći jebeno dugo sjeb'eš se kad sam si druže Umoran od tuge čekam svoj trenutak budne noći dočekane zore neka bude kako bude Ne možeš promjeniti jer postaju bijednici napadaju nedužne Kao bjesni psi željni krvi pa ti kidaju dušu na pola ono što je ostalo ulica je uzela Prezirem ljubav mrzim osjećanja boli me kad pusta obećanja postaju k'o molitve Još sam isti klinac što s osmijehom trpi bol što se đavolu u lice smije što je pao puta sto Život je predator pa želi da te ubije ulije ti strah u kosti da ti lakše oduzme Život i sreću i radost i ljubav sve ono najdraže brate što do krvi čuvaš Ref. Zapitam se zašto živim ovaj život ujutru otvorim oči vidim da će biti isto Mi smo zvijeri u kavezu zatočene krišom suza pada na papir pišem oproštajno pismo Ovako ne mogu više k'o da sam slobode lišen tuge je previše osjećam da teško dišem Zatvoren u čet'ri zida ubijen od hibrida i dalje tražim trunku mira zadnji potez da odigram Kontam šta je najbolje za mene i moje voljene toliko me boli stare rane su zaboljele Pismo života gori još se sam sa sobom borim popit ću još jednu čašu pustiti pjesmu što volim Proživljene godine su ništa nego igre lude kreator igre đavo k'o stvoren za zablude Ogorčen, razočaran bjesan sam na ljude povući ću zadnji dim pa neka bude kako bude Ref. 2x