Otišla si jednog jutra puna straha, putem snova otišla iz ovog grada sve se nadam, da ćeš negde svitanja pronaći bolja Sad, kad pišeš, jedno pitaš svaka reč ti, prosto, moli obišla si pola sveta ali, nigde, mesta nema kojeg možeš da zavoliš kao svoj grad, Beograd Ref. Javi se, i naših leta seti se na krilu belog goluba doleti meni na dlan Beograd još uvek ima stari sjaj rodni grad zove te sad Odnela si nešto slika samo kofer uspomena dovoljno da pamtiš ono što te veze i zove da se vratiš Sad, kad sanjaš, san te pita što ti sviću sivi dani dotakla si svoju dugu a, zauzvrat, imaš tugu i nemaš koga da voliš a, tako bi rado u svoj grad Ref. * prepjev pjesme L' actac indien (Bablje ljeto) Salvatorea Tota Cutugna u izvedbi Joea Dassina