Ovo je priča o dvoje mladih što su se davnog proleća sreli kada je ljubav širila ruke i kad je bagrem cvetao beli Ona mladost i lepota on joj draži od života najsrećniji par su bili ljubav svoju nisu krili Njegovi behu siroti ljudi velikog srca, sa malo para a njeni hteli bogastvo samo mislili tako sreća se stvara I dali je nekom drugom ostavili njega s tugom da samuje i boluje zadnji dinar da popije On je još voli isto ko nekad stare ga slike na sreću sete a jednog dana kada je sreo pred njom je plak'o ko malo dete I prokleo na rastanku njenog oca, njenu majku da pred Bogom budu krivi što bez sreće život živi