Kroz ovu noć, Ena, ja čujem prošlosti trag dok ceo rod žena mi reže dug ožiljak i evo, sneg cepa, i tako krug zatvara ta ljubav je slepa, al' progleda bez para (Prošlo je, nestalo) I svaki put kada u meni bol navire ja osetim kako nemoć mi duh satire znam, volja je teška, znam, istina pobeđuje al' moja je greška sto jos u to verujem (Ja hoću polako, nikada ponovo) Kada smo bili mali, da li smo znali šta (ćemo) ako smo još sumnjali, zašto smo rekli da (ćemo) i kada je ta oaza postala pustinjom Da li da pobegnem od svega il' se popenjem do neba pa da sve račune svedem sa Njim Da li bi bio bolji dasa da sam neka viša rasa da mi pare budu glavni motiv Ali šta god da bude, biće uvek nova zora sviće i sa njom da se probudi dah Ali za tebe neće biti niti mesta niti misli da l' bi opet nekom ulio strah Nikada (my, oh my), jedina my, oh my, jedina Kroz ovu noć ja čujem prošlosti trag i ceo rod žena