Evo u jecaju pišem ove riječi od 2010. tešku bolest liječim Pred očima gledam taj pakleni dan sav u znoju gorim za život svoj se borim Nikog nema tu da mi ruke da svi su mi se smijali jer stig'o sam do dna Drugovi, drugarice glave su okrenili bolje društvo pronašli sa njima se veselili A ja sjedim sam iza prozora i posmatram babu zovem brate da mi priđe bliže Do kreveta me nosi rukama me diže svi su tamo sretni dok ja ovdje patim Niko me ne zove u život da se vratim a zašto ću im ja jer pomoći im ne mogu Na krevetu ležim jer ne mogu na nogu dok sam im pomagao dobar sa svim sam bio Svi su mene voljeli za život smo se borili dok za njih proljevao sam svoju krv i znoj Svi su govorili gdje si brate moj sad kad meni neko treba pored mene nikog nema Da mi pomoć pruži da mi ruke da nema nikog brate sam dižem se sa dna Pišem ovu pjesmu da mi bude lakše dok ruka mi drhti suze papir kvase Doktor neki papir nosi kaže dobre vijesti htio bih da pričam s njim ali ne mogu ni sjesti Ljekove su našli ali opasne po život zašto sve je opasno bilo mi je krivo Ovo prevelik je rizik o tom odluči sam ili ideš na vrh ili niže i do dna Nisam znao šta da radim jer bio sam djete odlučio sam pristati jer ovako više ne ide Doktor opet ide kaže opet dobre vijesti kroz par dana inese moći ćeš i sjesti Bio sam presretan zahvaljujem se Bogu kroz par dana ako Bog da moći ću na nogu Na kraju sve je prošlo o maj gad jedino mi žao što sam ostario mlad