Dolazim iz svoje laboratorije dublje od Morije Pun euforije, oslobođen omče i robije, čupam kopče i konce fobije Od Igle do lokomovite u oku loko vidim motive Da vam probudim žile, jer neki ljudi ovde nikad ne žive Servirana tempirana tehnika na dram, ono što mogu da dam Kroz najmanja sanjanja, nadanja, stvaranja Bilo je ljudi i sranja, žena i para, svetla i blata Uz ta pitanja i stanja da li da nastavljam Pet godina posle sa repom na nuli, ali sad mi vraća Rekli ste da niko neće da sluša, on me sada plaća Nikada nisam ni slušao nikog, prič'o sa bitom Pritom pod ruku sa Iglom, posle toliko postali smo jedno te isto Ja sam samo glasnik jer sklapam samoglasnike Sam svoj vlasnik shvatite, a samo glas i sner za svet I zato pusti glasine, više nikad anksiozan Ponosan sam na to što sam prvi Aristokrat