Sinoć kad se vraćah iz topla hamama prođoh pokraj bašče staroga imama Kad tamo, u bašči u hladu jasmina s ibrikom u ruci stajaše Emina Ja joj nazvah selam al' moga mi dina ne šće ni da čuje lijepa Emina Već u srebren ibrik zahvatila vode pa po bašči đule zalijevati ode S grana vjetar puhnu pa niz pleći puste rasplete joj njene pletenice guste Zamiriša kosa k'o zumbuli plavi a meni se 'krenu bururet u glavi Malo ne posrnuh mojega mi dina al' meni ne dođe lijepa Emina Samo me je jednom pogledala mrko niti haje, alčak što za njome crk'o Aj si, aj sa jabaša konja jaše subaša Pa još kad se šeće i plećima kreće ni hodžin mi zapis više pomoć' neće Ja, kakva je, pusta tako mi imana stid je ne bi bilo da je kod sultana Umro stari pjesnik umrla Emina ostala je pusta bašča od jasmina Salomljen je ibrik uvelo je cvijeće pjesma o Emini nikad umrijet' neće