Ne mislim više da ću biti superstar sve što sam voleo postaje mi strano na svirke ne idem, retko i u bar sa žurke idem prvi jer ustajem rano U klubu stojim smoren naslonjen na šank gužva me nervira, mislim da ću pući sve češće slušam bluz, a manje slušam pank nikog ne poznajem, jer stalno sam u kući Izmišljam izgovor i kada nemam povod da eskiviram izlazak il' provod sve što sam voleo izgublio je čar ne mislim više da ću biti superstar Ležem u deset, spavam do pet i u globalu prezirem svet i kad me zoveš ja te lažem da sam zauzet Odem na more, bežim u hlad sedim u kući prezirem grad suviše mator da bih umro mlad