Subota popodne letnja žega, prazan grad pogled sa balkona mislim – gde li je sad ona Sunce tiho pada, bliži se noć svetla velegrada će pokazati moć u kući preko puta muzika se glasno čuje rođendan il' žurka, ne znam, ali šta je tu je Već je veselje, šta li se tek sprema kod mene tišina i pomalo mi se drema O, a šta sad o, pa ovo je moj grad moj grad Ni ova jaka kafa ništa izmeniti neće vreme mi je stalo, a tako brzo se krećem a popio bih pivo i dobacio po koju prava je šteta, nismo svi na broju Telefon najzad zvoni – greška, al' pričao bih još malo kaže da je glupo, ja joj kažem – baš mi je stalo u ovoj letnjoj noći prija mi tvoj glas pričaj ma šta bilo, pričaj, to je spas