(Preko, daleko) Gledam sliku i pozlaćeni ram kapiram da ništa ne kapiram U glavi konfuzija više ne znam da li znam šta od sećanja je java a šta je san Na slici ortaci na kolima sede daleko sam od njih sećanja blede I misli se lede kada probam da se setim opet vraćam se u prošlost kroz godine letim Jer bio sam primoran zbog nekih generala da pobegnem u ovu daleku zemlju lala Ne tako mala odluka je pala kada više nisam imao kud I sada sećam se kao da je juče bilo autobus sa Slavije kreće vodi me preko, daleko iz ove zemlje sreće ovaj prizor nikad neće biti izbrisan iz moje glave Ortaci što me prate dok sedim u busu brojim minute, sate i trudim se da vidim svaki metar svoga grada sve stvari koje vidim sada možda više nikada Ref. 2x Ja sam preko to nije daleko samo jedan treptaj oka i opet sam tu prepuštam se snu Jer želim i odavde da bežim zatvorenih očiju u mraku ležim Cela zemlja kao velika ravnica sasvim dobar posao solidna nadnica i pored svega toga Još i socijalna pomoć sve je to lepo ali, frka počinje kada padne noć Tada se zatvaram u svoju sobu i tako mi je lepo kao u grobu Jer ne mogu sa sebe da pokidam taj lanac ovde celoga života biću samo stranac Neznanac koji gleda cigaretu koja gori jedna misao se sa drugom bori Podižem vrata vidim vrata ulaz od pakla u tami se cakle oči od stakla Neki stari rituali opet nadu nisu dali nijedna molitva mrak seče kao britva I znam da će to celog života da me prati poneko sećanje i suza stare dane ne može da vrati Ref. 2x Ceo svoj život na zidu visi uramljen tako sam usamljen daleko od kuće k'o da sam na kraju devetog kruga iz dana u dan slama me tuga I svaki novi dan još neki novi ožiljak jako duboko urezan u duši i bodrim sebe ma, biću jak ali, prvi udar povetarca me ruši Skupljenih nogu sedim na podu glavom naslonjen na hladan zid brodolom je na mom brodu tonem duboko a znam da nisam kriv Ref. 4x