Crno-bila slika stoji zaigrana lica, smij prijatelji lipi moji kad smo dica bili mi Svaki kantun, punta sriće svaki tren ka zlatna nit niko od nas ni zna di će di je drača, a di cvit Ref. Dok život moj ide svojoj jeseni tvog proliće uvik živi u meni i Bogu fala da negdi u dnu duše još san uvik isto dite je Sve smo sritni tili probat i na dlanu ponit svit male zvizde taknit s krova kad smo dica bili mi Po gitaru pa do skala svak je svoje misto zna da me mater nije zvala još bi tamo osta ja Ref.