Ne čujem ti glas da me uteši kad me ružni snovi noću bude srce srećno je tek kad pogreši mrzim kad ga pustim među ljude Još te spominjem svakom, mili moj još ti nazdravim za sreću, gde god da si dan što počinje, precrtan je broj čime se to ova tuga gasi Ref. Srećo nečija, ne umem ti ja ni da tugujem, ni da proslavljam gde si zastao, sama nastavljam što si pustio, ja ne ostavljam Srećo nečija, ne umem ti ja ni da zaplačem, ni da zapevam gde si lomio, tu još sastavljam što si pustio, ja ne ostavljam srećo nečija, moja tugo zauvek Nestaju bez nas dani uzalud pametnu me stare slike slude idem, svaki je promašeni put usne bi kraj tvojih da se bude Ref.