Udica se zadije za prste taman ono koliko jon triba da se čovik siti da je dobro što se nisan rodi kao riba Kano riba s ljuskama o' srebra što se ne da vanka iz dubine ćutin da me išću ´ladna justa pa se krijen doli od sudbine Među rebra potonulog broda sa bandiron potonulog carstva sad je vije samo 'ladna voda zibaju je jusnama bez glasa Ref. Vidin kosti usnulih mornara zagrljeni s moren kako muče more, pusti vojsku neka spava to su samo dica daleko od kuće Odore s botunima o' srebra ruzinavi mačevi u tmini pa se spuštan moru među rebra da mu čujen sarce kako pini Ref. Gledan kosti usnulih mornara mladu karv, ča tribalo je prolit ćutin, more kaže - Bogu hvala ča se nisan rodi kano čovik