Ponekad, kad nemaš ništa pametnije ti mi dođeš u sećanje i vrata razvališ Ponekad, kao stena od kamena pustim plimu da pobedi i da me s tobom povredi Ponekad, i nikad više setim se, al' vreme briše sve što je bilo između nas Ponekad, samo kroz snove došetaš u dane nove podsetiš da jedini si spas Konobar, donesi cugu za ovaj sto proveri lager pića mog noćas ću da se napijem Konobar, donesi uvek čaše dve jer tako mnogo lakše će tuga noge da dobije Ponekad, i nikad više setim se, al' vreme briše sve što je bilo između nas Ponekad, samo kroz snove dostaš u dane nove i podsetiš da jedini si spas Ponekad, kada se za sobom okrenem lavina suza se pokrene zbog svega i zbog svih Ponekad, i Dunav se zaustavi neslana šala sudbine čini se da smo bili mi Ponekad, i nikad više setim se al' vreme briše sve što je bilo između nas Ponekad, samo kroz snove došetaš u dane nove i podsetiš da jedini si spas