Još od malih nogu učen da je teško greška za greškom ponekad naučim nešto Uglavnom izvlačim se vešto a to me teraju oni što smeraju samo kako da me izleraju Al' neće moći ove noći kroz kraj ću proći osetiti svoj kraj i dobiti natprirodne moći Jer tu je moj život moja inspiracija svaka zajebancija u svakoj neprespavanoj noći vidim sebe kao klinju Živim 'dinu za 'dinu zavezan da nema bežanja za ulicu neshvaćen od strane gomile oluje su me lomile dok sam hodao kroz džunglu da dođem do kolibe Večnost spokoja da pobegnem od pokolja da se otrgnem iz okova i dođem do postolja al' fali mi moj odeljak U neobjašnjivim dolascima mraka stvorio sam svoj mali svet da se izvučem iz bedaka i da pobegnem od seljaka koje zanima svaka sitnica moga malog sveta meni to strašno smeta meni to strašno smeta Ref. 2x U gomili lažnih obećanja mnogo bolnih osećanja shvatam da šansa je sve manja da živim bez ljubavi potreban je jedan pogrešan pogled da pobegnem u moj mali svet /i zauvek nestanem/ Svoj svet kakav želim u mašti sam stvorio da srce bih otvorio trudio se i previše Sad sam u letu i ko god me bude oborio biće mu iskreno žao jer sve od sebe sam dao Da za sebe napravim sve što drugi nisu mogli zbog svih koji jesu i nisu pomogli Sad sam svoj uspeh delim poraz delim sreća nije sreća ako je ne udahnem plućima celim Trudim se da se veselim kol'ko je to ovde moguće u zemlju nastupajuće godine deluju bolnije nego ranije Biće zajebanije imam svoj mali svet u stvari imam sklonište ko ne želi mi dobro, neka goni se Ne zaboravljam godine koje su me u životu vodile ideje koje su urodile stvari koje su se dogodile osobe koje su me u svom životu udomile Al' sad mi tuđe više ne treba imam svoj mali svet svoje malo parče zemlje pod suncem Na kojem ostajem sve dok me ima sve dok me ima sve dok me ima Ref. 2x Znam sada mnogo više nego što bih trebao, kroz bulevare noćima sam šetao I tu su mi pomogli da se ispraznim od svačega, odmorim od svega i mnogih Ponekad boli, sve što su drugi pričali, al' više ne marim, više ne brojim godine, shvatio sam nema smisla. U svakoj noći kada duša je kisla, pronašao sam nove ciljeve, pronašao sam ljude za divljenje. Upoznao saputnike na krstarenju kroz avatnure, od pustog ostrva, od ulice do bine. Jurile me bure, jurio sam i bio juren, da bih u ugao bio sateran, na nesreću nateran. Da prebegnem iz sveta ufircanih, poremećenih, da pobegnem iz ničije zemlje, između snaga zaraćenih. Da stanem i da gledam, raspad nezapamćeni, u moj mali svet bežim od duša napaćenih.