Jedan po jedan sati varam vreme da me vrati tražim u besmislu bar znak A nebo iznad daljina da l’ je dovoljna tišina da li i tamo pada mrak svaka te linija zna k’o u pesmi "Velikog prezira" Možda se snovi vrte crtam prošlost ispod crte dobre me misli prolaze A sumnja mi ne da mira tone nas brod od papira loše mi vesti dolaze jer mi smo sad ostali na suprotnim stranama ljubavi Ref. Iz naše tame se rađa moj dan a ja se budim i konačno znam sve je u redu, to nismo mi to nisam ja, to nisi ti Na pod si se spustila u pesmi "Velikog prezira" i lutaš po mračnoj šumi svaki udarac me zbuni slušam, al’ se ne osvrćem I puštam da reči peku i bez nas sve reke teku gledam, al’ više ne brinem jer mi smo sad ostali prazni na praznoj strani ljubavi Ref. Iz naše tame se rađa moj dan opet se smejem jer konačno znam sve je u redu, to nismo mi to samo sam ja, to nisi ti