Ona je krug od papira ona plovi kao glas za sada sve je u redu u polusvetlu svojih velikih soba Ona putuje kroz vreme kao po svetu dobri razlozi prizivaju smeh trošim ih brže nego ranije paravan senki opominje na vreme polaska Uz pomoć čudnih detalja ona sakriva svoj strah u priču punu lažnih imena Dok čuva tajne, ona ostaje mirna ona ostaje tako otmeno bleda polako prelazi svoj najduži put od juče do sutra, puno za nju zablude i zaborav, promena u ritmu disanja Mi pod jedrima prepoznajem čitam ceo tajni jezik znakova u običnim stvarima još leži muzika ti me zadržavaš rečima Preko šarenog stakla senke traže pravi zid za svoju prvu večernju šetnju iz zbirke nestvarnih stvari ona izdvaja svoj hir i stvara neku beskrajnu pretnju Kao i obično u poslednji čas vraća, premotava sve unazad smejem se i ona opet postaje glas sve zatvara