Više se ne sećam ako se desi, ja zatvorim oči i samo sačekam i žmurim jako znam, tako će proći Ta stara navika da vraćam vreme i ispravljam greške uvek me sačeka kad moje noći postanu teške I nesanica sustiže me hodam po vodi ne okrećem se i dižem mostove davno srušene Ne brojim godine i već odavno ne znam gde si pogled sa tvrđave i sve što je moglo da se desi Ponekad ustanem i poželim da te sretnem još jednom brzo odustajem ubedim sebe da je svejedno Ali ja dobro poznajem put nekada davno bio sam tu preko reke i pruge, još malo i stižem do dna Ref. Hajde, dozvoli mi da jer noćas moram da znam dok spavaš šaljem ti znak i sve svoje demone u san Ma samo još jedan krug i evo, obećavam da večeras poslednji put vozim tvojih 56 kilometara Više ne osećam i sve teže prepoznajem ljude već dugo ne smišljam šta je sa nama sve moglo da bude Ja zaboravljam i ne pamtim to veče kada te ostavljam i puštam kap da isteče Ref.