Pred kapijom bagrem davno polomljen možda sam i ja zaboravljen pismo čitam s' čudnim bolom u mislima sam za stolom a ona stara kapija polako me napija Dolazi zima, hladna, kanadska vrije u meni krv balkanska za jedan tren, ubio bi pred kapijom srećan umiro bi ona stara kapija noćas me napija Skratiću noći duge s' čašom u birtiji nekoj ali prati me senka tuge u ovoj zemlji dalekoj pevaću vedrog lica da sakrijem tugu i plač lomi srce tamburica miluje me sudbine mač Kažu mi da sam koren izgubio a tamo sam davno prvi put ljubio tu su se prve suze krile možda su čak i tvoje bile e, ona stara kapija noćas me razbija Bogu ceh, tugom ću platiti zaklinjem se da ću se vratiti kad nikome više ne budem trebo poslednji put da vidim nebo Kapijo evo dolazim da te za sobom zatvorim