Prođem hodnicima tuge u sobi neka tišina otvorim vrata još tiše da ne budim svog malog sina Usnule ručice male ni dužne ni krive nisu zaslužile tako da bez majke žive Ref. Mili sine moj zjenico oka mog ne tuguj, sine, i ne plači jer imaš babu svog Za tebe život dat' ću zbog tebe sve izdržat' ću sve će za tebe babo tvoj volim te, živote moj Ostao rano bez majke otišla putem je svojim za njega ni pitala nije kao da ne postoji Stegne me riječ u grlu zaboli suza me svaka izgubim dah u trenu kad pita gdje mi je majka Ref. Opet me pita za majku i ne zna da ga neće dajem mu lažnu nadu da prema njemu kreće Zagrlim i stegnem jako to nevino malo siroče gleda me pogledom milim i pita - šta ti je, oče Ref.