21.dina, odrasto je klinac škola nije knjiga pa ga odgaja sredina Raste bez matorih jer je ćale roknuo kevu solo luta na vetru evo već petu Odrasto ko kerovi što vuku se po asfaltu kada zareži nebo oblaci zaplaču Probudi se život bar na trenutak ali danima luta bez osećanja ko lutka Bez puta, bezbroj puta bez kaputa na kiši on i dim cigarete saputnici Sa sobom vuče staru svesku ko zaboravljeni pesnik u noćima sedi piskara ulica svetli Ljudi ga znaju kerovi ga vole još iz onog perioda kad je bežo iz škole Ambicije odlaze kako mu odmiče vreme živi uspomene al' ne zbog sebe Ne priča mnogo pa ljudi nemogu da shvate šta se krije iza pogleda zamrznute vatre Jedina stvar što budi vatru u očima šeta s njim stazom pločnika to je osveta Ref. 2x Šta boli više istina il' laž kraj nije kraj ti si više nego slab tumaraš sam dan je noć, noć je dan a gde ćeš tad, gde ćeš tad Probao je da zaboravi nije da nije pa je pobaco slike da se ne seća više Ali mrtvo srce pamti zbog čega je mrtvo i to srce ne zanima laž o istini pred sudom Srce čeka strpljivo baš kao paučina jer postoji nešto što ne pokriva kaucija Ostavljen u nadi da ne može da vaskrsne uspe na jedan dan nema vremena za praštanje Sada, uradi sve što si planirao u grobu što brže, al' ovo srce voli noću Sprema potrebno za izvršenje plana u toku dana, okey aa, spreman je sada Pištolj ukraden u šaržer repertira očev lik u očima duša se odledila Igranje srca u oku suza vrućina tela najzad diše ova duša Slike detinjstva po glavi se vrzmaju ceo život u trenu predstavljen u utoku Taj trik oči pogled pravo u oči pogled što je ubio dva života u noći Jedan na licu mesta drugi pustio da krvari da se muči, bez nade bilo šta da uradi Pitao bi mnogo al' ne želi odgovor jer ovo mrtvo srce zna i više nego dovoljno Sada opet sam ispod ulične svetiljke drži svesku i utoku beton hladan, ne diše Suza se sliva niz umornu kožu nastavlja da piše očekuje da dođu Sreće klinca iz kraja kako ovuda tumara poziva ga da sedne i dalje piskara Klinac uplašen i ako nije mnogo mlađi utoka u rukama ga jezivo plaši Sada čuju zvuk sirene u daljini odzvanja nema povratka klincu svesku poklanja (Beži, beži) Pokriva me tama telo znoji se od straha čujem metak vidim čoveka kako pada Trčim tresem se nose me kiša i vetar u ruci nosim svesku sad već mrtvog čoveka Otvaram svesku da doživim bolnu priču čeka me naslov "Ja u trećem licu" Telo vrelo kao vulkan kvasi ga kiša jedva drži sebe ali počinje da čita