REMI: Sranje nam se nije desilo u jednom trenu Dobri smo u praksi, a preloši na terenu Na fotkama smo savršeni, osmijesi i sretne oči Kad smo sami neš zapinje nešto nas u grlu koči Hoću li moći pogledat se u zrcalo Ak' okrenem ti leđa kad je po šavu popucalo Ovaj brod tone, spašavaj se kako umiješ Bi li rađe živio il' za trulu vezu umireš Neki ne vole bit sami, neki nisu spremni na to Neki lažu si, svako dobro za neko zlo Što će mi to? što znači veza na papiru Rađe ću bit usamljena, al' ću bit na miru Oprosti što ti govorim što ne bi htio čuti zamjeraš mi što sam godine šutnula u minuti Al' svako ima granice, napunila se kapa Više neću biti kap - usred tvog slapa REF. Rekla sam ti čut ćemo se, a znala sam da lažem Reko si mi «svrati katkad», nisam znala što da kažem Usiljeni osmijeh, mokar stisak ruke Premda smo na istoj cesti svako ide svojim putem Svako svojim putem SHOT: Iste stvari od tebe sad čujem ne znam po koji put dok to Govoriš trudim se ne pokazat da sam ljut, mi smo Postali stranci, autisti u svom svijetu Nesposobni mijenjat se da popravimo štetu, stotu Priliku ti dajem makar umirem iznutra Sa tjeskobom ić' ću leć - probudit će me sutra, dani Vrte se u krug, iz tog kruga izać ne znamo Besmislene stvari oko kojih sad se borimo Ne vidiš me, vidiš moju sliku, ja se zatvaram u Sebe jer sve teže trpim viku, stalnu napetost Nervozu teško skrivam pa me nema, znam da bježim Zajednički život nije sreća nego režim Težim nekim stvarima - za tebe to su sranja - šta Uopće vidiš u meni, kad previše je plakanja Mrzim samog sebe kad poželim da me nema A tebi opet otvara se jučerašnja tema REF. Rekla sam ti čut ćemo se, a znala sam da lažem Reko si mi «svrati katkad», nisam znala što da kažem Usiljeni osmijeh, mokar stisak ruke Premda smo na istoj cesti svako ide svojim putem Svako svojim putem A jednog dana vidjet ću te s druge strane ulice Mahnut', nasmijati se, viknuti da žurim se A možda ću produžiti, korak požuriti Pogledat u pod i nastaviti živjeti