Ulice plešu preko sivila i trotoara Ja bacim pogled kada prođe neka fina dama U centru grada omladina fura novu modu Ti mladi ljudi svakog dana udišu slobodu Vikend u gradu žuta boja k’o da slika jesen A stare bake sa pijace vuku pune kese Jutarnja kafa, ćale pita gde sam sinoć bio Sa kim sam iš’o, kad sam doš’o, šta sam noćas pio To tako ide kada gube lako poverenje I stalne priče da je nekad bilo bolje vreme U školi klasik, jedna knjiga, uvek praznog ranca I šta da kažem, juče pobeg’o sam sa četiri časa Pa slažem priču, profesor mi samo klima glavom I diže ruke, vidi ima posla sa budalom Đaci se dele prema tome kako znanje daju Ja sam od onih što prepisuju i kada znaju Lažemo sebe na putu do sna Kada prekriju nebo samoća i sjaj Muzika puca, preko slike leta stiže jesen I ne znam kako parkovi su uvek puni dece Stari deka šeta unuke u toj galami U ruci lopta, sećaš li se kad smo bili mali Dok šetam gradom tu sa strane gledam buket ruža Ni jedna dama nikad ne može ti biti ružna I niko ne zna šta to omladina danas sluša A ja sa ekipom tu po studiju se stalno gužvam I čujem priče kako bili su u diskoteci I ko je raskinuo, a ko je sad sa kim u vezi Kad uzmem papir, ovi prsti sami pesme nižu I baš iznerviram se kad vidim ko mi šeta bivšu Lepota grada nekad izgleda k’o savršenstvo Kad mali vrabac tu na prozoru te budi pesmom I volim ljude što su veseli i sreću nose Umesto suza ti pokloni sebi jedan osmeh Lažemo sebe na putu do sna Kad prekriju nebo samoća i sjaj Kad padne mrak, brate, znamo gde se prave žurke Uz flašu piva kada alkohol ti glavu pukne Ti pusti muziku, oseti ljubav celim bićem I volim sunce koje ujutru nad gradom sviće Vratim slike, nekad puc’o sam ovde loptu A sada suze mame znam da pretvorim u notu I glupi dani kad šalju te po bokal vode Koliko puta, brate, glave su nam bile modre To lepo vreme sad zamenio je glupi komp Kad priđeš curi, nekad tražio si mobil fon I volim dane kad sam opušten i bez nervoze Umesto suza ti pokloni sebi jedan osmeh