Gledam drugove iz kvarta kako lako gube ponos jebeš provode do zore kad još uvek nemaš posô Kažu život je kô bajka ako veruješ u princa pesma nastavi da živi čak i posle smrti pisca Brate nezgodno smo vreme izabrali za rođenje doba ujebane vlasti, bombardovanja, sirene Te političke afere, kriminalci, zelenaši delimo se na terenu - fudbaleri i košarkaši Neki traže spas u flaši, pred devojčicama glume pravi drugovi se nađu pa se sutra zovu "kume" To su uspomene stare koje sakrivamo svi ljudi pamte lepe stvari kao loše meso psi Pada noć u gradu greha, lupali smo sve te firme nema više poverenja kad s kapuljačom te vide Gledam danas ove mlađe što su rasli pored neta čiko, sin ti puši travu, ne, to nije cigareta Lepi dani brzo prođu pa te život jako gurne kada zavese se spuste, brate, nema više glume Cura slomi prijateljstvo, al' je ipak zoveš "damo" ja te pitam kako živiš, ti me pitaš je l' se znamo Jedni krenu fakultetom, jedva skrpe za cigare jedni odlaze na posô, drugi odu iza brave Nekom šansu nudi život, nekom šansu pruži ćale neko prošeta Evropom, neko ne mrdne odavde Brate pravilo je prosto, nema pravila za sutra ja ne želim da me pamte kao propalicu s ugla Jer je najlakše da staneš kada celo telo tone džabe kitiš sebe srebrom, ljudi pamte šampione Brate život je korida jer na kraju čovek plače oči ispunjene krvlju kad probodu bika mačem Ludi betonski pingvini, samo prate miris para nemaš pogrešne rezone nego pogrešnog drugara Kad razočara me neko, ja se pitam šta je ovo nisu ljudi tol'ko dobri, samo precenim ih mnogo Kad na dvoru nema kralja, svi bi hteli deo krune gde su bili ti drugari kad sam krenuo sa nule Svako ide svojim putem, traži ljude, menja društvo al' je najgore od svega kad se rastaviš sa dušom Kad zaboraviš drugare, znači postao si vaška veličina jednog bića jeste drugima da prašta Imam rodbinu po krvi što me kunu kada prođem a kad pesnice zaneme, svaka pička preti nožem Ovom telu treba snaga kad za mikrofonom stoji ja ne želim da te menjam pa se zato samo sklonim Brate nema više sumnje da se žar u plamen vraća razlike su jako male, od betona do igrača Jer od publike i ljudi što me podižu ka vrhu samo nekoliko pravih sutra pružiće mi ruku Ja ne želim zlatan orden, moja glava je na panju kažu: "Nisi deo igre ako ne uzmeš medalju" A kad dođe do problema, kada tvoju decu kolju da l' ćeš ostati sa vojskom il' ćeš pobeći na konju