Odlaze naši na nebo i život postaje džungla Ostaju rane i tuga duboka, najveća rupa Kažu odozgo me čuva, meni je potreban ovde Da izgovorim "ćale" i da se svađamo opet A neću nikom da pričam koliko mislim o tebi Sve je spolja u redu, iznutra jede me nemir Svako ima probleme, ne pokazujem umor Kažu ličim na tebe, pomalo tvrdo i grubo Rana zoro ne svani, nisam povredio nikog A ti odeš od mene, tako bez pozdrava, tiho Reko si, biće mi bolje, samo sedi do mene Dok infuzija puni ti ruke, telo i vene Još uvek mnogo sam bučan, u čelu sedim za ručak Na ormanu tvoja slika, puška, granica vučjak Kad bih mogo da skočim da te zagrlim na minut Tvoji su voćnjaci, dobro i spremni čekaju zimu Jedva dišem, nisam zdravo ni dobro Stalno pišem, ćale, fališ mi mnogo Ove kiše na dane sete me s tobom Nikad više tvoj kimono sa torbom Jedva dišem, Ana i majka su dobro Stalno pišem, i dalje problem sa školom Ove kiše, ma ko da pričam sa tobom Nikad više tvoj crni pojas sa torbom Osećanja sam krio Život me seko i šio Sad imam posao koji volim, znam da bi ponosan bio I dalje snimam vokale, čuvam tvoje katane Andreu pazim i volim, isto ko ranije, ćale U sebi gušim samoću i teško prolaze dani Vučjak čuva nas noću, majka ga prejako hrani A tvoje stvari su svuda, ja neke nosim na teren Ko da čekaju da dođeš, da ih staviš i kreneš Unuku fališ i pati, odlično piše i pamti Prvi razred je, ćale, ćerka ti radi ko pravnik A ja, majka smo isto, čekam i ne znam šta čekam Da se umoran vratiš, i da nam dođeš ko nekad Jedva dišem, nisam zdravo ni dobro Stalno pišem, ćale, fališ mi mnogo Ove kiše na dane sete me s tobom Nikad više tvoj kimono sa torbom