Ja tebi nikad ne bi' rek'o ove stvari što me muče evo, prođe neko vreme ti si otišla iz kuće A praznina koja tuče meni najgora je kazna i gledam tvoju sobu koja danima je prazna Nikom ne dam da ti premešta i dira stvari tvoje slike su na zidu i portreti stari A ti mi fališ duplo više svakog novog trena dođem s treninga, ali tebe kući više nema Keva drema jer ne podnosi tišinu ovu i stalno ponavlja da sredim ocene i školu A ćale ćuti, samo češlja rukom kosu sedu i kaže-ne brini se, sine biće sve u redu Nisi svesna kol'ko fališ nam i kol'ko boli ali imaš muža što te poštuje i mnogo voli Oprosti meni, samo sećanja mi bodu grudi a nismo deca, sada postali smo ljudi Ref. 2x Jedna krv, i to je samo neprekidna veza jedna krv, iz dana kad smo bili samo deca Jedna krv, razume kad si bahat ili besan jedna krv, na srcu mi je urezana sestra Ti si me čuvala k'o dete ti mi pravila špagete ti se svađala i branila me stariji kad prete Ti mi puštala kasete koje presnimate dole vodila na sladoled i vraćala iz škole Znala si za devojke i moju prvu vezu i samo tebi pustio sam svoju prvu pesmu Davala si pare, uvek punila me kintom i pravila se luda kad se pocepam s ekipom Kući mrtav pijan kad na vratima zazvonim da ti kažem da te volim ali ne mogu da stojim Onda zagrlim te jako pa te poljubim i legnem a kad probudim se ujutru ti spremiš mi da jedem To je vreme koje vratio bih sad da mogu i kad mi fališ držim otključanu tvoju sobu I tebe čekam da mi tiho ušetaš na vrata al' nema ničeg sem tišine koja dušu sklapa (sklapa, sklapa, sklapa) Ref. 2x