Oj Srbijo, moja mati oko vrata nosi zlatnik sad te dole vuku lanci sad te dole vuku lanci Ponovo se oštre mačevi mladi Krsta, sam Kovačević redenici oko tela kad se zarati neko mora da im naplati Nema čega da se plaši dete ako noću vidi naše čete tiho, uzbrdo, u blatu gazim rastojanje nam je dobro, ali glavu pazi Znaj da nosimo u venama isturene komande po stenama krećemo se liticama, nikad klanci samo pusti neka uđu stranci Mokra zemlja, miris kiše nove, paprati smanji korak, čuvaj vodu, Pčinja, zapamti nema stajanja, ne vadi hranu dok se popnemo na Kozjak, sneg i kiša padnu Strme uvale do puta, iznad oblaci ove stene su nam domovi i konaci crna šuma, iz nje nikad noć ne odlazi hladni potoci i monasi Čuvaj se od vlage, sve je mokra jesen nešto može i da zakaže, al' puška ne sme pratimo ih satima sa stena tiho nek' misle da su upali, da ne zna niko Ref. Telo prejako za kaldrmu duša Bogu, srce narodu spremaju nam zla vremena biće duge brade, kose do ramena Telo prejako za kaldrmu duša Bogu, srce narodu zmije spremaju nam zla vremena braćo, radite i kad me nema Crna trojka noću tiho radi nema saveznika, kame vadi na glavi kape boje noći, viču: "Isti ste!" preko Morave od Pčinje pa do Bistrice Iz Marovca na Prištinu pre prve zore četiri sina imala je kad smo ušli dole majko, bolje da se smiri Erben Arnautija se digla opet, krv joj jebeš Prebacivanje po mraku, samo prati naše pored potoka, vodenice do prve bašte forsirajte preko groblja, mrtvih nas se plaše nema ranjenih i nema straže Od pojasa na dole naređenje nisko vrište dušmani, al' biće čisto generacijama pravi staze na Juniku i na Paštriku da opet gaze Ref.