Stojim na metar od tebe, grlim te, moram da idem Tamo gde polazim, opet noći su ledeno mirne Opet nove daljine, al' nisu flaše na stolu Jebeš suze, u zoru na leđa navlačim torbu A ljudi pričaju priče, na lancu vezani kerovi Bar da prođu mojim putem, muda nemaju, veruj mi Ja tebe ne lažem i nemaš šta da oprostiš Sem da vraćam se pre nego što se probudiš Kiša me ledena kvasi noge, usporava blato Tvoje strpljenje me plasi, ne pitaj gde sam i kako Oko mene divljina i dobro poznata lica Drukčije ne znam, ne umem, kuća daleko je iza A ljudi žive u laži, život mi baca mawashi Droga i kurve, ma važi, nekom je cev u kamuflaži Ovaj grad je mnogo mali, pakujem se i brišem Moram da odem od vas, da bih vas voleo više Gde da idem ja, ako nisam njen Dobro poznat grad, ali gubim smer Ulica me zna, više nisam njen Kada padne mrak, tad se budi zver Nagle promene pravim i teško hvataju tempo Imam reakcije nagle i da upropastim lepo Čudni su putevi Gospodnji, al' su moji još teži Znam da nisam povodljiv, nisam naučen da bežim Slušam priče bez para, lokalnog kvazi kriminala Ja daleko, Bogu hvala, ispod gustih četinara Daj mi dan, dva da sredim utiske i palim opet Nju da vidim još jednom i bar da zagrlim moje Problem su rastanci, uvek u sebi govorim ajde Sa porodicom jedan sat vredi kao milijarde Neka prođe sve što loše je, ja idem svojim putem Nemam naviku da slikam ni da beležim trenutke Neću uspeh sa neba, ja mogu mnogo da čekam Ma neka smiri se vetar, to je balistika metka Ne voliš mi posao jer nema me Ne pitaj me za šta život sprema me Gde da idem ja, ako nisam njen Dobro poznat grad, ali gubim smer Ulica me zna, više nisam njen Kada padne mrak, tad se budi zver