Oj Kosovo, Kosovo zemljo moja voljena zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša Svaka moja pesma živi kao legenda o Sparti gradim zidine i kule kao vitezi templari moja braća trpe danak kad ispituje se hrabrost jer su mudrost i čvrstina potpora za jako carstvo Porodica temelj koja čuva se i stvara da bi dete koje dižeš sutra stajalo uz kralja veliki su borci ovde prosuli živote da im potomci i preci ne bi šetali k'o roblje Kada bojno polje bude crna, ružna fleka videćete lešinare kako grizu ljudska tela vojvoda na konju gleda nepreglednu vojsku ima čast da sa njima pogine na istom frontu Vadi mač, gleda horde zadnji udisaj slobode, neka bude božja volja ko će biti žrtva borbe inkvizitori se mole da im budemo vazali nije bitna tuđa vojska nego kol'ku silu branim Zatvaraju vrata grada, mirno podne, vreme služi u pripravnosti je svako ko bi mog'o mač da drži zemlju trese juriš konja, svaki vitez nosi barjak neću biti sluga srama niti njihovog sultana Kao zatišje pred buru kreću poput uragana jedna sila hoće vlast, druga brani čast Balkana sva ta vojska koju vodi od Pešaka sve do Strelca to su poturčeni srbi otimani kao deca Naša zemlja nema mira, pritisak je nepodnošljiv palili su naša sela svuda redom gde su prošli dan uoči borbe strah je prisutan u svima okupljeni tu za stolom car i deset vlastelina Nazdravlja uz čašu vina, svakom redom reče ime sakupiće ratnu snagu sve od Kosova do Drine propovedajući Hrista nikad nije hteo islam al' je siguran da sutra neko mora da ga izda Gleda podanike svoje kroz tišine ljutog krika sumnja prelazi u tužbe protiv najboljeg vojnika što je ratovao, krao, lomio i sek'o koske bio turska noćna mora sve od Stambola do Bosne Vitez prekinu vladara da mu skrnavi po časti reče jasno i pred svima - sutra Murat mora pasti diže čašu crnog vina, naglo ispi je do pola vrati mač u levi pojas ali odšeta sa stola Vojne forme su na mestu, majke plaču, deca vrište Vidovdane lepi dane, Turaka je duplo više krenula je vojska prve redove da štiti gaze preko ljudskog mesa, gavrani će biti siti Čelik puca, mač o' mač, svako nosi štit i koplje nekom ovo biće tron, nekom ovo biće groblje hrabri vojnik što se podiže sa kneževoga stola pobeg'o je turskoj vojsci brzim koracima konja Sve je bliži put sultanu, leti junak kao strela reče Muratovoj gardi - hoću njemu da se predam šator otvara se spreda, Murat preplašeno gleda vojnik čuči, desna, leva pa mu zabi nož u creva Prelivena sveta zemlja zamotana u crnini samo jedan srpski vođa uspeo je da preživi krv na licu brišu mačem, polumrtvi brane dom neko izdao je cara nije krenuo u boj On je hteo mesto kneza, on je hteo krunu časti on je znao da ta vojska nikad neće da se vrati Srbin neće da se brati sa Osmanlijama gadnim što kad vidi našu crkvu on do temelja je spali Obe vojske leže mrtve, nema ratnika što diše jeste, velika je cena dok se istorija piše preko mora ljudskih krvi sad su kosovski božuri neka podseti te nekad da si čistokrvni Srbin Previše smo luda zemlja da nas Šiptarima plaše jebala vas ta Evropa, Kosovo će biti naše