U mome gradu vreme dugo stoji siva tempera se prosula na grad u boji ali ne pričam ti sad o lovi već o perspektivi koja dugo ne postoji Ovde rakija se meša s tugom ne znam kol'ko često šetaš jugom ista faca, ista mesta drugar Tomas Mur utopija iza svakog ugla Ljudi pucaju ko prazne flaše moji drugovi su talenti bez prave šanse a tenzija se oseća na svakom spratu mnogo zvečarki u jako malom rezervatu Naši okovi se zovu sistem lažni džokovi se motatju i pune piksle u flaši otrova je jedva dišem u glavi planovi dok ruka preko lista piše Ja sam imo baš ambicija jer sam igro s reprezentativcima nekad na brze lopte šutevi, tranzicija a danas samo brze noći i policija Crne zavese su pale preko mašte tvoje džabe nadaš se kad kazaljke već dugo stoje Bogu kaješ se i kuneš jer si rođen ovdje a tvoj je problem jer si neradnik i hoćeš love Sranje nastaje kad murja zove rastu kamate a misle da su Korleone gledam raspade poplavale ih vene bole a pamtim dane kada motalo se iza škole Brate muka mi je da te gledam opet kreno si na kevu jer ti kintu ne da tad smo sanjali idole kad smo bili deca a danas sanjam kako povorka ti nosi venac